SUTRA SE CVEĆE POTAPA U VODU! Slavimo Cveti, a ova VEROVANJA do danas ŽIVE - jedno je posebno važno

Ulazak Hristov u Jerusalim Cveti, pokretni je praznik koji se slavi dan nakon Lazareve subote (Vrbice). Praznik Cveti se uvek praznuju u nedelju, dan nakon Lazareve subote i nedelju dana pre Uskrsa. Ovaj praznik, koji se praznuje sutra, 4. aprila, i crveno je slovo, ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.

To je šesta nedelja Velikog posta i nedelju dana pred Vaskrs. Praznik Cveti ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, jašući na magaretu, gde ga je narod dočekao kao Cara, prostirući svoje haljine i grančice drveća, i noseći u rukama palmove grančice. Toga dana je, kako se navodi i na sajtu SPC Isus Hristos, praćen svojim učenicima i mnoštvom naroda, krenuo iz sela Vitinije u Jerusalim.

“Došavši do sela Vitfaga, u podnožju Maslinske gore, reče dvojici učenika: “Idite u selo koje je pred vami, i odmah ćete naći magaricu privezanu i magare s njom; odrešite je i dovedite, i ako vam ko god šta rekne, kažite: trebaju Gospodu! – i odmah će ih dati”. Učenici uradiše kako im je Hristos zapovedio, i kad dovedoše magare, on ga uzjaha i na njemu krete u Jerusalim – navode na sajtu SPC.

Glas da dolazi Spasitelj, onaj što je vaskrsao Lazara, brzo se raširio i mnoštvo naroda mu se pridružilo. Jedni su ga susretali s palminim grančicama u ruci, drugi su bacali svoje haljine na put kuda će proći, treći su rezali grančice od drveta i bacali na put. Kada Isus Hristos izađe na Maslinsku goru, oni koji ga pratiše povikaše: “Osana Sinu Davidovom! Blagosloven koji ide u ime Gospodnje, car Izrailjev!” Ali Isus je celim putem bio žalostan, i kad silazaše niz goru, on baci pogled na Jerusalim u dolini, zaplaka se i reče: “O, Jerusalime! Kad bi ti znao, osobito u ovaj dan, šta je za sreću tvoju; ali je sad sakriveno od tvojih očiju. Jer će doći dani da će te opkoliti neprijatelji tvoji sa svih strana, i razbiće tebe i decu tvoju i neće ostaviti u tebi kamen na kamenu za to što nisi poznao vreme u koje si pohođen”.

– Sve se to dešavalo pred praznik Pashe, pa se u Jerusalimu beše sakupilo sveta iz mnogih krajeva. Ugledavši Isusov ulazak u Jerusalim, mnogi se zapitaše: “Ko je to?”, a iz gomile naroda odgovoriše: “Isus, prorok iz Nazareta Galilejskog”. Potom Hristos uđe u hram, gde su bili kljasti i sakati, smilova se na njih i sve ih isceli. Među narodom i decom zavlada veliko oduševljenje, te mu klicahu: “Osana, Sinu Davidovom, Caru Izrailjskom!” Slušajući to, priđoše mu neki fariseji, pa mu rekoše: “Čuješ li to što ovi govore?”, našta im on odgovori: “Zar niste nikada čitali: iz usta male dece i odojčadi, načinio si sebi hvalu”.

Celog dana je Isus Hristos držao propovedi u hramu, a uveče se sa svojim učenicima vratio u Vitiniju”, objašnjeno je na sajtu SPC.

Događaj Hristovog ulaska u Jerusalim, na ikoni se predstavlja kako Hristos jaše na magaretu, a prate ga učenici, dok narod prostire svoje haljine i baca grančice na put.

Narodni običaji i verovanja

Cveti se slave u svim hrišćanskim zemljama, ali sa neznatnom razlikom u običajima. Ta tradicija naročito je razvijena u Srbiji gde se o ovom prazniku veoma vodilo računa.

Uoči ovog praznika, drži se večernja, vrši se litija s palmovim grančicama ili vrbama. Grančice se tokom godine čuvaju pored slavske ikone u domovima. Uoči Cveti devojke i deca odlaze u polja i beru cveće. Najčešće velike cvetove margarete, da bi bili lepi i krupni, dren da bi bili jaki, ljubičicu, da bi bili mirišljavi, vrbove grančice, da svi budu napredni.

U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći. Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.

Veruje se da onaj ko prvi stigne i ubere cvet dobija pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti ako snažno veruje.

Ranije je bio običaj u celoj Srbiji da na ovaj dan šetaju okićeni cvećem. Do današnjih dana se održao običaj da momak od ubranog cveća napravi buket, u kome svaki cvet ima svoje značenje i nosi ga devojci.

U Šumadiji momci i devojke se okupljaju darujući uzajamno cveće, gde svaki cvet ima neko posebno značenje. Odlazak u crkvu od rane zore raširen je u Hercegovini, dok u Popovom polju ujutru naberu dosta mlečike, kojom se okite štale i torovi.

(Espreso/kurir/prenela PV)